„Snaga mladih na selu“
Program „Snaga mladih na selu“ realizovan je sa ciljem unapređenja demografske situacije i kvaliteta života mladih u ruralnim sredinama Pirotskog okruga, kroz podizanje svesti o značaju porodičnih vrednosti, odgovornog planiranja porodice, očuvanja zdravlja i razvoja karijere mladih. Realizacijom programa postignut je cilj osnaživanja mladih za donošenje informisanih odluka o životu i radu u ruralnim sredinama, kao i podizanje svesti šire javnosti o demografskim izazovima i značaju pronatalitetnih mera.
U okviru projekta sprovedene su sledeće ključne aktivnosti: istraživanje i monitoring faktora koji utiču na natalitet kroz anketiranje i intervjuisanje mladih; obuke za upravljanje karijerom i sticanje digitalnih i preduzetničkih veština; zdravstvene radionice usmerene na očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja mladih u ruralnim sredinama uz edukacije o zdravim porodičnim odnosima, rodnoj ravnopravnosti i odgovornom planiranju porodice, kao i kontinuirane promotivne aktivnosti u cilju informisanja javnosti.
Ostvareni rezultati projekta obuhvataju prikupljene i analizirane podatke od 500 mladih o demografskim izazovima, uspešno realizovane obuke sa ukupno 60 direktna korisnika, povećan nivo znanja i svesti mladih o zdravlju, karijernom planiranju i porodičnim vrednostima, kao i široku medijsku vidljivost programa kojom je informisano oko 30.000 građana Pirotskog okruga.
Realizacijom programa „Snaga mladih na selu“ postignut je cilj osnaživanja mladih u ruralnim sredinama Pirotskog okruga za donošenje informisanih i odgovornih odluka u vezi sa planiranjem porodice, očuvanjem zdravlja i razvojem karijere, kao i podizanje svesti šire javnosti o demografskim izazovima i značaju pronatalitetnih mera. Program je doprineo unapređenju znanja, veština i stavova mladih, čime su stvoreni preduslovi za poboljšanje kvaliteta života i ostanak mladih u ruralnim područjima.
Program je bio namenjen pre svega mladima koji žive u ruralnim područjima Pirotskog okruga, kao i mladima koji se nalaze u riziku od socijalne i ekonomske marginalizacije. Pored direktnih korisnika, program je bio usmeren i na širu lokalnu zajednicu, odnosno građane koji su putem medijskih i promotivnih aktivnosti informisani o ciljevima, aktivnostima i rezultatima projekta.
Ostvarenje cilja omogućeno je realizacijom međusobno povezanih aktivnosti, koje su obuhvatile istraživanje i analizu faktora koji utiču na natalitet, obuke za upravljanje karijerom i sticanje digitalnih i preduzetničkih veština, edukacije o očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja, i o zdravim porodičnim odnosima, rodnoj ravnopravnosti i odgovornom planiranju porodice. Kontinuirane promotivne aktivnosti doprinele su vidljivosti programa i širenju znanja o demografskim izazovima i pronatalitetnim politikama u lokalnoj zajednici.
Program je realizovan na teritoriji Pirotskog okruga, odnosno u Gradu Pirotu i opštinama Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad, u periodu od 08.07.2025. godine do 26.12.2025. godine uz finansijsku podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Održane Fokus grupe i Okrugli stolovi
U okviru projekta „Plave oaze jugoistoka Srbije“ održane su tri fokus grupe sa građanima, kao i dva okrugla stola u Pirotu i Dimitrovgradu sa relevantnim učesnicima na kojima je razgovarano o zaštiti Krupačkog blata, Dag banjice i Smilovskih jezera. Ujedno je izvršeno i anketiranje građana koji stanuju u blizini ovih lokaliteta kako bi prikupili njihovo mišljenje o faktorima koji ugrožavaju ove vodene ekosisteme.
Sve izveštaje možete videti u prilogu.
Moje selo, moja odgovornost
Projekat „Moje selo, moja odgovornost“ podrazumeva sređivanje javne infrstrukture u selu Držina kraj Pirota. Projekat se realizuje u ataru sela Držina tokom tri meseca i osim angažovanja tri lica sa evidencije NSZ podrazumeva:
- Poboljšanje kvaliteta života stanovnika sela Držina, pre svega dece i mladih
- Razvoj seoskog područja
- Čišćenje i sanaciju javnih površina
Javni poziv za organizovanje fokus grupa i okruglih stolova
U okviru projekta „Plave oaze jugoistoka Srbije“ potrebno je organizovati dva okrugla stola u Pirotu i Dimitrovgradu i tri fokus grupe u selima Krupac i Gradašnica (Grad Pirot) i selu Smilovci (opština Dimitrovgrad). Iz tog razloga udruženje „Vizija“ raspisuje javni poziv za dostavu ponuda za organizovanje fokus grupa i okruglih stolova. Rok za dostavu ponuda je 23.05.2025. do 10.00 časova. Bliže infomracije možete dobiti putem mejla na adresi vizijapirot@gmail.com, a takođe bliže informacije se nalaze i u narudžbenicama u prilogu.
Senzor za merenje kvaliteta vazduha UŽIVO
Na sledećem linku možete videti podatke o trenutnom stanju kvaliteta vazduha u Pirotu. Postavljeni senzor u Moravskoj ulici meri prisustvo čestica PM1, PM 2,5 i PM 10 u vazduhu, kao i trenutnu temperaturu, vlažnost vazduha i atmosferski pritisak.
Veza ka sajtu Sensor.Community globalnoj mreži senzora, gde se mogu videti očitavanja umreženih senzora iz celoga sveta u realnom vremenu.
Javni poziv za nabavku peleta
Pozivamo sve zainteresovane dobavljače da dostave ponude za nabavku 210 džaka peleta.
Specifikacije:
- Količina: 210 džaka po 15 kg, ukupna težina 3.150 kg
- Tip: Pelet od bukve
- Lokacija isporuke: Pirot, Moravska 3
- Rok isporuke: do 14.02.2025. god.
- Način dostave: na teret dobavljača
- Rok za dostavu ponuda: 04.02.2025. god.
Molimo sve zainteresovane dobavljače da svoje ponude dostave na mejl adresu udruženja „Vizija“ do 04.02.2025. godine do 16:00 časova. Mejl za dostavu ponuda je vizijapirot@gmail.com.
Za dodatne informacije, molimo kontaktirajte Danijelu Antić na telefon 066/323-124.
Hvala na interesovanju.
Plave oaze jugoistoka Srbije
Na teritoriji Grada Pirota i Opštine Dimitrovgrad postoji nekoliko slatkovodnih ekosistema koji čine jedan dragoceni ekološki kapital pružajući stanište mnogim biljnim i životinjskim vrstama. Iako su ova vodena prostranstva izvor života i lepote, suočavaju se sa različitim pretnjama koje potencijalno ugrožavaju njihovu budućnost.
Specijalni rezervat prirode „Krupačko blato“ je najveća niska tresava u jugoistočnoj Srbiji, nalazi se u istočnom delu pirotske kotline, i u njemu je uspostavljen režim zaštite II i III stepena. Nastanjuju ga oko 250 vrsta biljaka i veliki broj je pod nekom vrstom zakonske zaštite, a mogu se naći i retki pripadnici faune zglavkara kao što je vodeni pauk, dok se u njemu nalazi čak 76 vrsta ptica.
Severno od Dimitrovgrada na 700 m nadmorske visine, nalaze se jezera Savat I i Savat II, poznata kao Smilovska jezera. Jezera su poribljena, bogata su šaranom, štukom, somom, amurom, crvenperkom, bodorkom.
Problemi sa kojima se susreću Krupačko blato i Smilovska jezera su mnogobrojni, počev od toga da sistem upravljanja Krupačkim blatom nije zaživeo, pa do toga da toga da se na obalama Smilovskih jezera nalazi najveća farma goveda u ovom delu Srbije. Razne fekalne materije i hemikalije iz domaćinstava udružene sa raznim pesticidima iz okolnih njiva značajno ugrožavaju kvalitet vode i narušavaju prirodnu ravnotežu ovih ekosistema. Zbog raznih uticaja čoveka foristički sastav močvarne vegetacije je u velikoj meri izmenjen prodiranjem elemenata iz okolne livadske i korovske vegetacije te se utire put ka poptunom isčezavanju ovih močvarnih ekosistema.
Nama interesantan je i treći vodeni ekosistem, a to je izvorište Dag banjica koje se nalazi 4 km severoistočno od Pirota na oko 500 m nadmorske visine. To je izvor prirodne mineralne vode bogate različitim mineralnim solima i drugim hemijskim supstancama. Problem sa Dag banjicom je taj što se ona ne nalazi ni u kakvom režimu zaštite te su na njenim oblama vidljivi uticaji ljudske degradacije počev od nelegalne gradnje pa do velikih količina smeća i otpada na njenim obalama. Veliki problem su i negalni vodozahvati gde ljudi samoinicijativno crpe toplu vodu sa izvorišta. Dag banjica je dom mnogih autohtonih biljaka, a jedna od njih je Gorocvet koji je ugrožena i zaštićena vrsta, i kao prirodna retkost je pod zaštitom države.
Sva tri područja su suočena sa raznim pretnjama koje dovode do degradacije staništa, nedostatka formalnog plana upravljanja, ne postoje dovoljni podaci o biodiverzitetu i ekologiji ovih područja, a lokalna zajednica nije dovoljno informisana o važnosti ovih područja i pretnjama sa kojima se suočavaju.
Ovaj projekat je finansiran sredstvima Evropske unije.
Porodica – naša sigurna luka
Projekat o promociji značaja porodice i porodičnih vrednosti „Porodica – naša sigurna luka“ realizuje udruženje „Vizija“ uz finansijsku pomoć Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i predstavlja neophodan odgovor na dinamike savremenog života. Realizacijom projekta očekuje se postizanje ciljeva projekta, a to su jačanje porodičnih veza i vrednosti kroz edukaciju i podršku u zajednici, podizanje svesti o značaju porodičnih vrednosti i roditeljstva, poboljšanje veština komunikacije i saradnje među članovima porodice, povećanje interesovanja i učešće dece i mladih u kulturnim događajima i aktivnostima, razvijanje kreativnih i izražajnih potencijala dece i mladih kroz kulturne izazove, povećane vidljivosti porodice kao osnovne jedinice društva i stvaranje pozitivne slike o porodičnim vrednostima u zajednici.
Analizirajući stanje u zajednici, članovi projektnog tima uočili su raznovrsne faktore koji utiču na sve porodice, uključujući ekonomske izazove, promene u strukturi obrazovnog sistema i uticaj tehnologije na međuljudske odnose. Projekat je nastavak postojećih institucionalnih inicijativa i fokusira se na razvoj efikasnih programa podrške porodicama. Obuhvatanjem edukativnih radionica, performansa i porodične šetnje, projekat adaptira aktivnosti koje podstiču snažne veze i razmenu vrednosti u porodici.
Projektna intervencija počiva na detaljnoj analizi potreba i izazova u zajednici, s ciljem podizanja svesti o značaju porodice i njenih vrednosti među svim građanima u Pirotu.
„Čoveče, ne guši se!“
Predstavnici našeg udruženja prisustvovali su konferenciji “Čoveče, ne guši se!” na kojoj se govorilo o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji koju je organizovala Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Evropske fondacije za klimu (ECF), a u okviru projekata “Zajedno za životnu sredinu” i “Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh”.
U uvodnom obraćanju, Mirjana Jovanović, programska menadžerka Beogradske otvorene škole u programskoj oblasti energija, klima i životna sredina, podsetila je da se BOŠ od 2018. godine bavi temom kvaliteta vazduha i da BOŠ-ova mreža za građanski monitoring vazduha stalno raste.
“Sa našim lokalnim partnerima, sarađujemo konstantno na obezbeđivanju senzora, obučavanju građana i razvoju metodologija za monitoring lokalnog kvaliteta vazduha. Nastavljamo dalje i nastojimo da postavimo još 100 senzora. Trenutno 40 mesta širom Srbije ima naše aparate i oni nam daju dragocene podatke”, istakla je Jovanović.
Prema rezultatima građanskog monitoringa kvaliteta vazduha, u tačno 47 od 79 opština u Srbiji zabeleženo je prekomerno zagađenje vazduha izazvano prisustvom PM10 čestica. Podaci su dostupni za 79 opština i to za period od početka godine do sredine novembra, što pruža srednju sliku o stanju kvaliteta vazduha u opštinama koje nemaju automatske merne stanice.
Udruženje građana „Vizija“ Pirot postalo je članica građanske mreže za monitoring kvaliteta vazduha, dobilo je od BOŠ-a senzor za merenje kvaliteta vazduha i taj senzor je postavljen u Pirotu na adresi Moravska 3.
Podatke o rezultatima merenja senzora možete naći na sledećem linku: Podaci sa senzora UŽIVO